Plodna ravnica Vojvodina
Znaš ono – čuje se tamburica u daljini, vidiš samo polja ispred sebe, leto je, ti si otvorio prozor, sunce zalazi i dođe ti da se put nikada ne završi? E pa to je Vojvodina – beskrajna plodna ravnica u kojoj ima vina, šunke, sira i salaša koji čuvaju neko davno zaboravljeno vreme. Sve se ubrzava, a ona i dalje spora i tiha, kao Tisa, Dunav i Sava koji su je obgrlili.
Kako čovek tu da ne uživa? Pravo mesto za hronične hedoniste koji imaju vremena da istraže sve od severa Bačke do juga Banata, preko nezaboravne i nezaobilazne Fruške gore.
Sremska kobasica
„Ako hoćeš Sremac biti, moraš osam dana piti – i deveti nastaviti!“. Tako kaže pesma. Ali kako tako? Pa sigurno ne na prazan stomak!
Zato su Sremac i Sremica spremili meze koje od svakog dana pravi praznik, a svako slavlje čini potpunim.
Kakva je kobaja? Pa domaća. Kida. Jednom probaš i upecao te je ukus. Posle se vraćaš po još, nosiš drugarima, komšijama, prijateljima iz inostranstva…
Ljuta ili ne, to je već do tebe, do toga koliko si gladan i čega.
Ako si i kad si u Sremu, ovo nacionalno dobro nemoj zaobići, bilo da se spremaš za osam dana iz pesme ili ne.
Banatski rizling
Rajnski ili rajski, rizling je vino koje u sebi čuva vetrove ravnica, pamćenje peska i vesele zvuke kafana.
Kroz čašu u kojoj se blistaju banatska vina, možeš da vidiš daleke obrise prošlih vremena.
U svakoj kapi osetićeš ukuse koje sunce priziva iz zemlje, jedinstvene u svakoj vinariji koju posetiš.
Od Vršca do Deliblata, kroz vinograde obavezno prošetaj. Nećeš odoleti njihovoj magiji, a u vinima tih mesta pronaći ćeš inspiraciju za svaku priliku.
Podrinje
Da se razumemo, ako Drinu niste videli i osetili, Srbiju niste videli. Nema šta da pričamo!
Dobro, ima šta da se priča, šta se odmah ljutite.
Ima da se priča da se ne prestaje, ko Drina što teče uvek i zauvek.
Drina nije reka, slagali su vas.
Drina je nikad završena priča Srbije.
Divlja, opasna, zanosna, moćna.
Kažu, ko se jednom u Drini okupao, okupaće se i drugi put. A onda i treći i onda više neće ni znati kako se zaljubio u reku i ćao ćao pameti.
U čemu se uživa na Drini?
MOLIM???
Au, pa ne vredi, bolje da ne počinjemo… Rafting, plivanje u smaragdnim vodama, lov na srebrne senke vode koje neko još zove i ribama, spust kad upeče julska zvezda, kampovanje, planinarenje, žurke na plažama, hrana i piće od kojih ćeš da zaboraviš kad si došao i da se praviš da ne znaš kad treba da se vratiš…
Slušajte hedonisti, pogotovo vi hronični – Drina da se poseti odmah, da se ne bismo svađali.
Zahvalićete nam se kasnije, a možda se i vidimo tamo. Ma šta možda ;)!
Beogradski pobednik
Zašto je Pobednik namršten, ako je pobedio? I da li će jednom golub da odleti sa njegove ruke?
Ok, dokon pop jariće krsti, to znamo. Ali ono što možda ne znamo je da je Pobednik po prvim idejama trebalo da krasi Terazije.
Sigurni smo da bi tamo izgledao sjajno, ali to što sada gleda u daljinu baš sa Kalemegdana ima hiljadu i jednu prednost.
Odatle ima bolju poziciju da nadgleda daljine iz kojih su nekada dolazili osvajači, a On stajao uvek hrabro i čuvao svojim mačem Beli grad od nevolja.
Od 1928. do danas, ispod njega se sakupljao ceo svet, koji je dolazio da se divi Meštrovićevom umeću i nezaboravnom pogledu koji se sa Kalemegdana pruža na sve strane tog istog sveta.
Ne moramo da ti kažemo da znamo da si već bio tamo, ali moramo da te podsetimo da bi mogao opet.
EXIT festival
Ludilo na Đavi traje već četvrt veka. Klinci koji su rođeni kad je počeo EXIT su sad ljudi koji idu na taj isti EXIT. Ako to nije dovoljno, a ne mora da bude, onda da te podsetimo: svakog leta, 200.000 ljudi gleda kako da mazne produženi vikend da bi krenuli na vreme na najveću žurku na spektakularnoj Petrovaradinskoj tvrđavi.
O tome koji je stejdž bolji, ko je kad došao kući i s kim, o tome nećemo ni da počinjemo.
Od tehna do metala, od bluza do elektronike. EXIT dovodi svake godine desetine hiljada stranaca, koji tek kad dođu, ne znaju šta ih je snašlo – em je prostor jedan vrtlog kojim su do sada prošli milioni ljudi, em je muzika spektakl, em su ljudi opušteni do maksimuma.
Prema tome, smišljaj kako i sa kim, koji stajling i koji raspored stejdževa, a za ostalo ne brini!
Vršačka kula
Ona je čuvar čarobnog Vršačkog brega. Dok se do kule popneš, ako nisi u top formi, počećeš da vidiš male vilenjake ili čuješ vojnike kako se svađaju na različitim jezicima.
Pazi, to može da bude i od fantastičnih vršačkih vina, ali može da bude i zbog toga što su u kulu uzidane stotine godina srpskih, ugarskih i turskih vladara i vojskovođa.
Jednom kada se popneš na Donžon kulu i pogledaš oko sebe, mislićeš da sanjaš: kao da si na oblaku sa kojeg vidiš i Rumuniju i Banat i daleke delove prema Dunavu.
Možeš ti da napraviš selfi i na sto drugih mesta, ali kad vidiš kako ispadne na kuli, ima da ga sačuvaš u favoritima, garantujemo.
Zato pravi hedonisti, pravac kula. Ako ste i za piknik posle, mi nemamo ništa protiv, ali da nas pozovete ako nije problem.
Golubačka tvrđava
E sad vidi, ako misliš da si video sve, a nisi otišao do Golubačke tvrđave, da se razumemo – nisi video ništa.
Tamo gdje Dunav ljubi nebo, tamo gde se otvara Đerdap kao Mordor, tamo možeš da doživiš svašta.
Ajde što je priroda takva da će vilica da ti otpadne, što je pogled takav da će ti trebati pet punjača za telefon da sve pohvataš, nego što ćeš hodati zemljom kojom su hodali kraljevi, carevi, vojnici i lepe gospe vekovima. Ako ti to nije dovoljno dobro društvo, onda stvarno ne znamo…
Dakle, pamti ovo: prvi spomen tvrđave je iz 1335. godine, a sigurno je i pre toga na mestu Tvrđave bilo života.
Legenda kaže da je ime dobila po lepotici Golubani koja nije htela silom da bude vezana ljubavlju za turskog vojskovođu, pa su je silom vezali za stenu, koja se i danas zove Baba-kaj („pokaj se“).
Dakle, romantika, dragi naši hedonisti! I legende, kao začin svemu. Pazite da se zaljubite na Đerdapu, ponesite mnogo uspomena i – UŽIVAJTE!
Borski rudnik
Ti si moje zlato. Koliko ste puta to čuli. Naše zlato nisu samo sportisti, nego stvarno i imamo zlato.
E sad, gde se i kako kopa, to je sad priča za sebe. A kopa se i u Borskom rudniku.
Ono što znamo jeste da ga ima dovoljno da se napravi još mnogo medalja, samo ako budemo pametni da sačuvamo duh zdravim.
Resavska pećina
E kad upeče zvezda, a ti bi negde da se skloniš, pomaže jedino planina. Ili – pećina!
Srpski andergraund, Resavska pećina je mesto neshvatljive lepote. A nije radio neki umetnik kojeg znaš, nego se priroda naradila milionima godina da ti sad uđeš i blejiš unutra.
Mislim, pamti se ovde svaki zvuk i svaki odsjaj biserne kapi, na tebi je da otkriješ i da zapamtiš sve.
Zaječarska gitarijada
E, ko nije bio na Gitarijadi, taj ne zna gde je rokenrol krenuo da se kotrlja po Srbiji. I dalje tamo zveče žice i lupaju bubnjevi krajem leta.
Tamo možeš da sretneš ekipu koja je godište tvoje bake, ali možeš da otkriješ i bendove koji će biti popularni i kad ti budeš nešto zreliji.
Ako je hedonista onaj koji uživa kad cepa gitara, onda pravac Zaječar!
Valjevska šljivovica
Oj, rakijo, rako, ja te volim jako.
Koliko možeš da se setiš priča u kojima je rakija ako ne glavni, onda bar prvi sporedni glumac? Verovatno isto koliko i ne možeš.
Jel se slavi? Daj rakiju.
Jel se leči tuga? Daj dve.
Jel se skuplja hrabrost? Daj, ne pitaj.
Jel ti nešto? Daj, daj.
Jel ti nije ništa? Dobro, daj, biće.
Mi sad tebi da pričamo šta je dobra rakija, ne vredi, da se ubeđujemo potrajalo bi doveka.
Ono što znamo je da se pre svih i posle svih, šljivovica zove rakijom, pa onda sve njene sestre, posestrime, zaove, jetrve, strine, tetke i ostale…
Da ne dužimo, jer znamo da ne voli niko da mu se priča mnogo o ovoj vatrenoj vodi života, već da se sipa, toči, dosipa, presipa.
Živeli!
Sabor u Guči
Šta se mrda u gori zelenoj? Dok svira truba, srpski džezeri razmrdavaju masu!
Truba se svira u Srbiji na sto načina, od vojne do svadbene parade, od kafane do kafane.
A Guča – to je Vudstok trube. Nema teorije (osim muzičke) da se propusti Sabor u Guči. Pa kad ne propuštaju stranci iz bog zna koliko zemalja, zašto bi propustili hedonisti?
Prema tome, spremaj opanke ili Najke, u čemu god umeš da đuskaš i – Guči u Guči!
Šumadija
Pluća Srbije, brale. To ti je Šumadija. Pluća, a u srcu. Kako to?
Gde god ti oko padne, a ono – zeleno. Mislim, dok se čuva i biće zeleno.
Disati se mora, a nigde se u Srbiji ne diše lepše nego na planinama i u Šumadiji. Kreneš od sela do sela, i garantujemo da ti koeficijent hedonizma raste do 200 iz mesta.
Pančićeva omorika
Lepotica Tara. Realno, nema supermodela koji može da joj parira. Uzbudljiva je na svakom koraku, od biserne Drine nad kojom se nadnosi, to dubina Zaovina kojima se ponosi.
Ako postoji mesto na kojem može da se uživa svakog dana, u svakom godišnjem dobu, to je Tara.
Magična planina koja će te opustiti, zadiviti, umoriti, odmoriti, nahraniti i napojiti.
Samo nemoj da lutaš predaleko, medvedi su gurmani, takođe 😉
A osvojiće te i Pančićeva omorika, “živi fosil” i zagonetka svetske flore, kojoj je Tara dom.
Beli anđeo
Sve što je sveto u Mileševi je steklo večnost. Jedna od najlepših fresaka, lice koje te pogleda jednom, a ostane ti urezano u pamćenje večito, treba videti uživo.
Jer jedino se tako pravi hedonista napaja lepotom. Licem u lice.
Njegove oči te vide uvek i svugde, prate te i gledaju i donose mir.
Nemoj propustiti priliku da vidiš onoga koji vidi tebe, čak i kada ga ne gledaš.
Đavolja varoš
Kakva kamena ekipa, dobri moji hedonisti! Glave koje je oblikovao vetar na tananim telima koje je narod prozvao đavolima mogu da liče jednima na tanke vile, drugima na nepoznate vojnike koji samo čekaju poziv da krenu na neke daleke neprijatelje.
Čaroban prostor u kojem možeš da pustiš mašti na volju, kao nigde drugde.
Ćele-kula
Kolika je cena slobode?
I šta je sloboda uopšte?
Dok ne vidiš Ćele-kulu u Nišu, mislim da ne možeš ni da pojmiš potpuno.
Ujedinjeni u večnosti, spojeni sudbinom, takvi su pogledi koji se pamte zauvek sa zidina Ćele-kule.
Tamo se skida kapa, i tamo se vode svi koji žele da znaju zašto smo ovoliko ponosni na svoj duh.
Pirotski ćilim
Rad Drvo života – srpski Space Invaders!
Čija mašta je stvorila ove neverovatne šare koje izgledaju kao osmobitni pejzaž nekog nepoznatog sveta, stvarno je nepoznato.
Ono što se zna da se i dan danas u Pirotu prave ćilimi i nošnje na kojima su neke tajne šifre kosmosa utkane.
E pa lepi moji hedonisti, počastite sebe jednim od originala kada se nađete u Pirotu.
Ponesite i za prijatelje iz dalekih zemalja, da nauče nešto.
I probajte belmuž, kad ste već tamo. Sedam jezika govori.
Spomen park Revolucija
Neki davni posetioci, da je Spomen park Revolucija u Leskovcu tada postojao, mislili bi da je posvećen dalekim kraljevima nordijskih zemalja.
Ali nije, spomen park je spomenik svemu što je bilo hrabro u našim krajevima.
Prizor je neverovatan, kao da se glava nekog boga groma nadnosi nad smrtnike.
Leskovac mnogima znači dobra klopa, ali ima i više od toga da ponudi. Pa ne propusti i ovo čudo da vidiš.
Nećeš zažaliti, garantujemo.
Pećka patrijaršija
Čuvar vere u najtežim vremenima našeg naroda, Pećka patrijaršija je odolevala i odoleva najtežim iskušenjima. Svaki kamen na njoj svedoči o moći i lepoti srednjevekovne Srbije, ali i teškim vremenima kroz koje je prošla.
Ova svetinja ne sme da se preskoči, ako te put nanese. Jer govori o težini i vrednosti iskušenja, kao jedinog puta ka slobodi.
Kuća Bore Stankovića
“A čovek je samo za bol i za tugu zdaden”… Dobro Boro, nije samo za to, znamo da ti je sevdah bio duboko urezan u dušu, ali znamo i da je ljubavna strast ono što si umeo najbolje da opišeš.
Staro Vranje, lele lele. Kad pogledaš, svaki kamen čaršije odjekuje Borinim retkim talentom, njegovim zvonkim jezikom i dubokim mislima. Posetite kuću Bore Stankovića.
I – šta sad? Pa vino, dobri moji. Samo vino da se pije, sevdah da se oseti, lepotice vranjske da se vide.
I neparni ritmovi. To su oni što kad dođu sa strane ljudi ne znaju kako da pucketaju prstima. E to je Vranje.
Kosovski božur
Cvet simbol večnog života koji su stekli branioci srpske zemlje.
Zanosan, zagledan u duboke tajne prošlosti, božur govori o neprolaznoj želji da se sačuva sloboda i mir.
Danas ga je važnije nego ikada videti, poneti sa sobom njegov miris i pamtiti ga kao ključ sudbine.
